Ono što režiseri ovakvih zbivanja zaboravljaju je da neka sitnica, nekoliko nervoznih ljudi ili nepredviđena okolnost mogu proizvesti požar sa ogromnim posledicama. Toga su se građani bivše SFRJ barem nagledali. Upravo zbog toga, bez obzira na političke računice i dosadašnja iskustva sa sličnim ili gotovo istim scenarijima na kosovsko-srpskoj granici, vlasti na Kosovu i u Srbiji treba da budu veoma oprezne kada svesno podižu etničke tenzije

Negativan stav prema radnom dokumentu evroparlamentaraca, međutim, za većinu stranaka koje ga nisu prihvatile ne znači i bojkot izbora koji će se održati u proleće. U opoziciji su uglavnom svesni da bi takav potez bio veoma rizičan i zato se može očekivati dalji nastavak dijaloga. Neizvesno je samo da li će se bitka za izborne uslove voditi u institucijama ili na ulici, a ova druga opcija je ono čega se građani Srbije pribojavaju

Ono što građane zbunjuje je činjenica da, dok brojke obolelih dramatično rastu, u isto vreme odvijaju se bez smetnje javni skupovi, političari se pojavljuju bez maski, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gotovo svakodnevno, uz prisustvo nekoliko hiljada ljudi, otvara fabrike, obilazi gradove i gradilišta pri čemu se ne vodi računa o elementarnim zdravstvenim merama protiv COVID 19

Intervju sa Majom Stojanović, direktorkom Građanskih inicijativa, o sve većem pritisku na organizacije civilnog društva u Srbiji i gušenju kritičke misli

Vučić je čestitao svim medijima koji su dobili ”etiketu“ od Tvitera da sarađuju sa Vladom Srbije i dodao da oni šire ”slobodarske težnje i slobodarske ideje”. Umesto argumentovane rasprave o odluci Tvitera, naročito kad su u pitanju javni servisi koje plaćaju građani, vlast je pokrenula još jednu hajku protiv “stranih plaćenika i domaćih izdajnika”

Protivljenje građana, aktivista i dela javnosti o otvaranju rudnika litijuma u Zapadnoj Srbiji vlast pokušava da diskredituje teorijama zavere i najavom referenduma prebacujući tako odgovornost na građane

Ako je suditi na osnovu atmosfere koja je vladala u Briselu i izjavama neposrednih aktera nakon poslednje runde srpsko-kosovskog dijaloga, epilog bi mogao da se sažme u jednu jedinu rečenicu: Vučić i Kurti su se složili da se ni oko čega ne slažu

Pritisak međunarodne javnosti i još jedno suočavanje sa monstruoznim zločinima počinjenim u Srebrenici predstavljali su teret koji bi većina srpskog društva želela da skine sa leđa i gurne u zaborav. Vlast je upadljivim ćutanjem vodila računa pre svega da se ne zameri onom delu glasačkog tela poteklom iz radikalskog fundusa

Srpska napredna stranka (SNS), pripajanjem Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandra Šapića, rešila je, po svemu sudeći, dilemu ko će biti kandidat za gradonačelnika prestonice. Opozicija se još prestrojava, a Dobrica Veselinović iz pokreta ”Ne davimo Beograd“ se nada da se može ponoviti zagrebački scenario koji je doneo pobedu njihovoj sestrinskoj organizaciji ”Možemo!“

Ono što Vučić ne prašta nisu optužbe za korupciju, nelegalno bogaćenje, lažni doktorati. Crvena linija koja, međutim, ne sme da se pređe je potpuna vernost, slepa poslušnost i bespogovorna privrženost Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici. Na tom testu je, izgleda, pao upravo Nebojša Stefanović i to onog trenutka kada je Vučić saznao da je navodno prisluškivan. Stefanović je učinio pragreh jer nije o tome lično obavestio Aleksandra Vučića

“Posle ovog procesa, tužiocu može da se desi da više uopšte ne radi kao javni tužilac”, pripretio je svojevremeno Dragoljub Simonović, bivši predsednik beogradske opštine Grocka, osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora zbog podstrekavanja na paljenje kuće Milana Jovanovića, novinara portala “Žig info“. Simonovićeve reči kao da su se u neku ruku obistinile jer je tužilac u ovom slučaju Predrag Milovanović, imenovanjem u Državno veće tužilaca, ujedno i sklonjen sa ovog predmeta iako se nije složio sa takvom odlukom

Stav da će vratiti Zakon Skupštini Srbije iznenadio je mnoge istomišljenike ali i protivnike predsednika Srbije, pre svega, premijerku Anu Brnabić, deklarisanu pripadnicu LGBT populacije, i ministarku za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordanu Čomić u čijem resoru je ova problematika. Na još većim mukama biće poslanici koji će ili morati da napadaju Vladin predlog zakona ili da hvale zakon protiv koga je njihov predsednik stranke. Kako god, očigledan je cilj da Vučić iz cele ove neugodne situacije izađe bez veće štete

Kompanija “Millenium team” podnela je 11 tužbi protiv raznih medija sa paušalnim odštetnim zahtevima od po 100.000 evra. Osnov je mahom isti. Gotovo sve redakcije, od lokalnih malih medija do TV N1, članice United media, tužene su jer su izveštavale sa konferencije za medije Vuka Jeremića, predsednika Narodne stranke (NS)

Ekologija je posle ovog okupljanja gradjana definitivno postala par excellence političko pitanje. I vlast i opozicija bi morale da razumeju zašto su se građani okupili u tolikom broju. Ko bude bolje razumeo poruke “Ekološkog ustanka”, sasvim sigurno će izvući i određenu političku korist iz ovog nepolitičkog okupljanja

U Skupštini Srbije nevladina organizacija Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) je optužena da je učestvovala u pokušaju državnog udara i ubistva predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Najnoviji napad na organizacije civilnog društva pokušaj je da se ućutka i marginalizuje i ovaj deo kritičke javnosti

Pet novinarskih udruženja i asocijacija je istupilo iz Vladine Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara nezadovoljnih ćutanjem države na kampanju kriminalizacije istraživačkog portal KRIK koju vode privladini mediji i pojedini funkcioneri vladajuće SNS. Ovaj deo medijske zajednice smatra da je na delu najopasnije targetiranje novinara u poslednjih nekoliko decenija

Sukob između Telekoma i Telenora, sa jedne, i United media, sa druge strane, u iščekivanju odluke Komisije za zaštitu konkurencije, preselio se u sudske instance. Tužbom protiv TV N1 i sajta ove kablovske televizije, smatrajući da im je nanesena šteta, Telenor traži odštetu od skoro milion evra i zabranu da ovi mediji izveštavaju o ovom slučaju. Sud je odbacio drugi zahtev Telenora ali najznačajnije bitke tek predstoje

Prema poslednjim istraživanjima, 72.5% ispitanika smatra da država Srbija treba ponovo da uvede obavezno služenje vojnog roka. Takav stav, iako u velikoj meri posledica aktivne propaganda od strane vlasti, otvara dilemu za kakav se to rat Srbija priprema i s kim bi to mogla da ratuje budući da je bukvalno okružena državama koje su ili u NATO ili na putu ka ovoj vojnoj alijansi

Ocene kineskog uticaja se kreću od neumerenog hvalisanja do toga da se Srbija pretvara u ”prvu kinesku provinciju“ u Evropi koja sve češće kritičkim tonovima ocenjuje ubrzano forsiranje „puta svile“ preko Zapadnog Balkana. Opozicju, međutim, više zabrinjava finansijski aspekt uz upozorenje da ubrzano zaduživanje vodi Srbiju u finansijsko ropstvo

Državni operater Telekom, koji je zapravo kao akcionarsko društvo u vlasništvu građana Srbije, koristi se kao paravan za mnogobrojne transakcije, od kupovine Adrija medija grupe, preko pokretanja Juronjuz Srbija, do dogovora sa Telenorom, uz korišćenje javnog novca, te postaje dominantan subjekt na medijskom polju, a mediji u njegovom vlasništvu odlikuju se bezrezervnom podrškom vladinoj politici. Država se tako izokola ponovo na velika vrata vraća na medijsko tržište